Thomas Barbey |
koji te održava,
onaj koji će možda doći
jednog dana.
on nije napolju na ulicama niti
u zgradama niti na
stadionima
ili ako je tamo
mora da sam ga promašio.
on nije neki od naših predsednika
guvernera ili glumaca.
pitam se ima li ga negde.
hodam ulicama
pored radnji i bolnica
bioskopa i barova
i pitam se ima li ga tamo.
tražim već skoro pola stoleća
i nikako da ga vidim.
živog čoveka, istinski živog,
kad recimo spusti ruke
pošto je pripalio cigaretu
kad recimo spusti ruke
pošto je pripalio cigaretu
i vidiš mu oči
kao oči tigra koje zure nekud
u vetar.
ali kad se ruke spuste
uvek su to neke
druge oči
večito večito
druge.
kao oči tigra koje zure nekud
u vetar.
ali kad se ruke spuste
uvek su to neke
druge oči
večito večito
druge.
i uskoro će biti prekasno za mene
i proživeću život
s dragstorima, mačkama, čaršavima,
pljuvačkom, novinama, ženama, vratima i
drugim asortimanom,
ali nigde
živog čoveka.
i proživeću život
s dragstorima, mačkama, čaršavima,
pljuvačkom, novinama, ženama, vratima i
drugim asortimanom,
ali nigde
živog čoveka.
Beda
Čarls Bukovski
nenadjebiv ...
ОдговориИзбришиKoja tuga sto ga ljudi nisu sa slascu citali dok je jos ziv bio.... Puno mi je srce uz njega i njegova djela.
ОдговориИзбриши