© Gilbert Garcin |
mrtvima ne treba
aspirin iližalost,
pretpostavljam.
ali možda im treba
kiša.
ne trebaju im cipele
već mesto za
hodanje.
ne cigarete,
govore nam,
već mesto da
izgore.
ili su prostor i mesto za
letenje
možda isto.
mrtvi ne trebaju
mene
niti me trebaju
živi.
ali mrtvi možda trebaju
jedni
druge.
u stvari,
mrtvima možda treba
sve što i nama
treba
a treba nam tako puno,
kad bismo samo znali
šta je to.
to je
verovatno
sve
i svi ćemo
verovatno umreti
pokušavajući da
dođemo do
toga
ili umreti
zato što
nismo došli do
toga.
nadam se
shvatićete da sam
kada umrem
dobio
najviše
moguće.
Sve
Čarls Bukovski
Iz knjige Pesme I, LOM, Beograd, 2004. (str. 39)
Preveo Flavio Rigonat
Нема коментара:
Постави коментар