pronađene pesme

© Sarolta Bán

znam da ne trebalo da pišem toliko pesama
ali
to je oblik samozabavljanja za koji sam
(što je jako čudno) plaćen.
živim sam u ovoj velikoj kući sa 2
mačke (bile su 3, jedna je umrla)
i u mojim godinama realno je pretpostaviti da
i ja mogu da umrem
jedne od ovih kasnih noći
nakon pisanja 10 ili 12 pesama
i tu nastupa
komika:
pre nego što legnem uredno stavljam nove
pesme
nasred stola da bi
kada smrad postane nesnosan
i susedi počnu da se žale, ili
kad moja devojka pozove i niko se
ne javi
pesme bile pronađene.

ne mislim da će moja smrt biti tragična ni
značajna
(neću biti ovde)
ali će ih same pesme
obavestiti

(te džangrizave male
kritičare)

da sam bio dobar do kraja
ili možda čak
i bolji.


pronađene pesme
Čarls Bukovski

Iz zbirke Sifting through the madness for the word, the line, the way (2003).

Čarls Bukovski, Pesme 4. LOM, Beograd (2007). Preveo Flavio Rigonat.

Nisam lud, ali nisam baš ni normalan. Ne, možda sam lud. Svejedno...

Sarolta Ban

Čitao sam filozofe. Kakvi čudesni likovi, kakvi kockari. Pojavio se Dekart i rekao: ovi su pričali najobičnije gluposti, samo je matematika uzor za apsolutnu istinu. Mehanizam. Onda je stigao Hjum sa svojim napadom na vrednost naučnog saznanja baziranom na uzroku i posledici. Zatim se javio Kjerkegor: »Guram prst u postojanje – vonja na ništavilo. Gde sam?« I Sartr, koji je proglasio apsurd egzistencije. Volim te ljude. Oni uvek prodrmaju ovaj svet. Kad uporediš takve ljude s ljudima koje vidim kako šetaju ulicom ili jedu po restoranima ili se pojavljuju na tv-ekranu, razlika je tako velika da se nešto grči u meni i čupa mi utrobu.

Noćas verovatno ništa od mojih noktiju. Nisam lud, ali nisam baš ni normalan. Ne, možda sam lud. Svejedno, kad danas osvane dan i bude dva popodne, biće prva trka poslednjeg dana u sezoni hipodroma Del Mar. Kladio sam se svakog dana, u svakoj trci. Mislim da ću sad u krevet, tamo gde moji nokti seku dobre čaršave kao žileti. Laku noć.

Poslednji dani Čarlsa Bukovskog
Čarls Bukovski