reči su došle i otišle
Tamás Ambrits |
telefon zvoni, mačke spavaju.
Linda usisiva.
ja čekam na život,
čekam na smrt.
voleo bih da mogu izjaviti nešto hrabro.
to je prljavi trik,
ali stablo napolju to ne zna:
posmatram ga kako se njiše na vetru
obasjano poslepodnevnim suncem.
nemam više ništa reći.
sad samo čekam.
svako se s time suočava sam.
oh, nekad sam bio mlad,
oh, nekad sam bio neverovatno
mlad!
________________
the words have come and gone,
I sit ill.
the phone rings, the cats sleep.
Linda vacuums.
I am waiting to live,
waiting to die.
I wish I could ring in some bravery.
it's a lousy fix
but the tree outside doesn't know:
I watch it moving with the wind
in the late afternoon sun.
there's nothing to declare here,
just a waiting.
each faces it alone.
Oh, I was once young,
Oh, I was once unbelievably
young!
Poslednje reči koje je Bukovski zabeležio na svom kompjuteru, jedva nekih desetak dana pre smrti, i pre poslednjeg odlaska u bolnicu gde je i umro.
Znači sada / So now
Charles Bukowski
u isto vrijeme jako tuzno i nimalo pateticno
ОдговориИзбриши