Mamurluci

verovatno sam ih imao više

od bilo koga živog 

i još me nisu 

ubili 

mada neka od tih jutara kao da su bila 

odvratno blizu 

smrti. 

kao što znate, najgore je piti 

na prazan stomak, paleći 

jednu za drugom i sabijajući mnogobrojne 

raznolike 

zdravice. 

najgori mamurluci su kada se
probudiš i shvatiš da si uradio
nešto apsolutno odvratno, idiotsko
i možda opasno prethodne noći
ali
ne možeš tačno da se setiš šta je to
bilo.

i budiš se u različitim stanjima
nereda - oštećenih delova
tela, bez novca
i/ili moguće i često bez
automobila, ako ga imaš.

možeš da nazoveš svoju
damu, ukoliko si sa nekom,
najčešće da bi ti tresnula slušalicu
kad te čuje.
ili, ako je tada s tobom,
osetićeš njen nakostrešen i neobuzdan
gnev.
pijanicama se nikad ne oprašta.

ali pijanci će oprostiti sebi
jer moraju ponovo da
piju.

potrebna je bezbožna izdržljivost da
ostaneš pijanac tokom mnogih
decenija.

tvoje ortake piće je
pobilo.
ti stano ulaziš i izlaziš iz
bolnica
gde često stoji upozorenje:
"Još jedno piće će vas
ubiti."
ali
pobeđuješ to
popivši više od jednog
pića.

i kako se približavaš granici od tri četvrt
veka starosti
otkrivaš da treba sve više i više
pića da bi se
napio.

a mamurluci su sve gori,
oporavak sve
duži.

i najupadljivija
glupost je
da ti uopšte nije krivo što si sve to
radio
i što još uvek
radiš.

kucam sad ovo
pod jarmom jednog od mojih
najgorih mamurluka
dok u prizemlju sad
čuče raznorazne
flaše
alkohola.

sve je to bilo tako zverski
divno,
ta suluda reka,
to obmanjivačko
harajuće
ludilo
koje nikom ne bih
poželeo
osim sebi,
amin.


mamurluci 
Čarls Bukovski 

The Last Night of the Earth Poems (1992)
Čarls Bukovski, Pesme 2. LOM, Beograd (2007). Preveo Flavio Rigonat.