Gori, gori

zlokobna prokleta noć, ptice su mlitave
na žici, mačke spavaju na leđima,
noge im štrče u beživotni
vazduh. beskućnici su i dalje
beskućnici dok zvono zvoni u
mojoj glavi, a
na radiju čovek
baca Špansku rapsodiju od Lista
na mene kao uvredu.
onda je to gotovo i rečeno mi je da će
na kraju pustiti nešto od Baha, ako
uspem da ostanem budan.
kao da pomažu, sirene broda sada trube iz
luke.
da nije tako vruće noćas sve bi se to
lepo uklopilo, ali je umesto toga
ludilo u vazduhu.

pismo od tipa iz engleske danas, piše
da sam jedan od malobrojnih ljudi
kojima se divi.
e, pa nije me lično upoznao.

i još nešto: nema više odvažnih života,
nigde.
jedina preostala odvažna aktivnost je kada
ubijamo.
a ja ne propovedam niti predlažem.
samo jednostavno govorim kako stoje
stvari.

poludim na vrućini, previše pijem, pušim
opuške starih cigara, teglim levo uvo, češem
ruke, mislim o pupkovima, nadgrobnim
pločama, kaktusima, oprugama u satu, itd.

i evo najzad Baha, a ja sam još budan.
treba mi drugi razlog da ostanem u ovoj sobi
punoj duhova, neki od njih su moji.
moglo je da bude i gore, biće.

noći kao što je ova, zarobljen ovde, sablasna
stvarnost podriguje, opet se čuju
brodske sirene.
godine vise zadavljene.
pržim šaku šibicom.

san leži u neredu, blatnjav.

pometnja i pobožnost caruju.

nemoćne, bolne, pogubne, divne noći
kao što je ova. životi
kao što je ovaj.
suviše toga ima da se kaže, smeje se
smrt dok Bah ulazi
gradeći palate zvuka, ne mogu to da podnesem
i da,
mogu.

gori, gori 

Čarls Bukovski 

Iz zbirke Sifting through the madness for the word, the line, the way (2003).
Čarls Bukovski, Pesme 4. LOM, Beograd (2007). Preveo Flavio Rigonat.