Savremena poezija

mizantrop



Robert and Shana ParkeHarrison
optužen sam kao
takav.
dobro, ja sam atinska ruina,
znate već.
večito radim na ponovnoj
izgradnji, popravljam
se.

ali kad sam sa ljudima
nešto se oduzima
od mene.
većina ljudi teško da je
vesela i retko je
zanimljiva.
slušam njihove žalopojke,
uočavam njihovu
hvalisavost,
njihova neoriginalna
zapažanja.
pretvaraju mi
život u zev.

tražite da ih
prigrlim?
ja ih ne mrzim,
ne želim da ih porazim
ili ubijem.
samo hoću da se
sklonim.

samo kada sam
sam
osećam se
najbolje.
to je moj normalni
put,
kada klizim,
lebdim,
kada bilo kakva
svetlost
ulazi u
mene.

atinska ruina.

stari klošar.

bubašvaba u
katerali.

dobro vino.

duhovni razgovori sa
madam smrt.

san o zlatnim
vetrenjačama.

udisanje
života.

uzvišeno zatočeništvo.

nežni zidovi.

ako ljubav prema tome
umesto prema čovečanstvu
čini od mene
mizantropa
onda to i
jesam

do koske,
rado.

sada

ovde

noćas
sutra
dogodine

sam sa
samoćom

konačno.


mizantrop
Čarls Bukovski

6 коментара:

  1. Анониман04. јул 2012. 10:03

    "...atinska ruina ...uzvišeno zatočeništvo..."...neverovatno!!

    ОдговориИзбриши
  2. ali kada sam sa ljudima
    nesto se oduzima od mene

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман14. јун 2016. 09:40

    Thanks captains obviouses

    Mislim da su ovi koji svrsavaju na svaku recenicu na listi ljudi koje mrzi.



    ОдговориИзбриши
  4. ...a ni ti se neces ,,izvuci,,

    ОдговориИзбриши
  5. ...a ni ti se neces ,,izvuci,,

    ОдговориИзбриши