taj strah da ne budeš ono što su oni:
mrtav.
bar nisu napolju na ulici, trude se
da ostanu unutra, ti podbuli ludaci što
sede sami ispred svojih televizora,
njihovi životi prepuni konzervisanog,
unakaženog smeha.
bar nisu napolju na ulici, trude se
da ostanu unutra, ti podbuli ludaci što
sede sami ispred svojih televizora,
njihovi životi prepuni konzervisanog,
unakaženog smeha.
njihov idealni kraj
parkiranih kola
malih zelenih travnjaka
malih kuća
malih vrata što se otvaraju i zatvaraju
dok im rođaci dolaze u posete
tokom praznika
vrata se zatvaraju
iza mrtvih što tako sporo umiru
iza mrtvih koji su još živi
u tvom tihom prosečnom kraju
vijugavih ulica
agonije
pometnje
užasa
straha
neznanja.
pas što stoji iza ograde.
čovek što ćuti iza prozora.
zdravo, kako si?
Čarls Bukovski
Preveo Flavio Rigonat
Нема коментара:
Постави коментар