Bolestan

© Duane Michals

biti jako bolestan ili jako slab vrlo je
čudno.
kada ti treba sva tvoja snaga da odeš od
sobe do kupatila i nazad, to izgleda kao
šala, ali
ne smeješ se.

natrag u krevetu ponovo razmišljaš o smrti i
otkrivaš istu stvar: što si joj bliže
sve je manje
odbojna.

imaš dosta vremena da proučiš zidove
a napolju
ptice na telefonskoj žici dobijaju veliki
značaj.
tu je i tv: ljudi koji danima igraju
bezbol.

nemaš apetita.
hrana ima ukus kartona, od nje ti je
muka, više nego
muka.

tvoja dobra žena stalno insistira da
jedeš.
„doktor je rekao…“

sirota dušica.

i mačke.
mačke skaču na krevet i gledaju me,
gledaju, zatim skaču
na pod.

kakav svet, misliš: jedeš, radiš, jebeš,
umireš.

srećom, bolujem od zarazne bolesti: nema
posetilaca.

vaga pokazuje 73, a bilo je
104.

izgledam kao čovek u konc-logoru.
što i
jesam.

pa ipak sam srećan: slavim samoću,
nikad neću patiti bez gomile.

mogao bih da čitam velike knjige
ali me velike knjige
ne zanimaju.

sedim u krevetu i čekam da se sve to okonča
na ovaj ili
onaj način.

baš kao i svi
ostali.

Bolestan 

Čarls Bukovski

(The Last Night of the Earth Poems, 1992)