Nisam lud, ali nisam baš ni normalan. Ne, možda sam lud. Svejedno...

Sarolta Ban

Čitao sam filozofe. Kakvi čudesni likovi, kakvi kockari. Pojavio se Dekart i rekao: ovi su pričali najobičnije gluposti, samo je matematika uzor za apsolutnu istinu. Mehanizam. Onda je stigao Hjum sa svojim napadom na vrednost naučnog saznanja baziranom na uzroku i posledici. Zatim se javio Kjerkegor: »Guram prst u postojanje – vonja na ništavilo. Gde sam?« I Sartr, koji je proglasio apsurd egzistencije. Volim te ljude. Oni uvek prodrmaju ovaj svet. Kad uporediš takve ljude s ljudima koje vidim kako šetaju ulicom ili jedu po restoranima ili se pojavljuju na tv-ekranu, razlika je tako velika da se nešto grči u meni i čupa mi utrobu.

Noćas verovatno ništa od mojih noktiju. Nisam lud, ali nisam baš ni normalan. Ne, možda sam lud. Svejedno, kad danas osvane dan i bude dva popodne, biće prva trka poslednjeg dana u sezoni hipodroma Del Mar. Kladio sam se svakog dana, u svakoj trci. Mislim da ću sad u krevet, tamo gde moji nokti seku dobre čaršave kao žileti. Laku noć.

Poslednji dani Čarlsa Bukovskog
Čarls Bukovski

Mase

Norman Rockwell

Svi ogorčeni, jadni, usamljeni ljudi s
osjećajem da su prevareni,
s osjećajem da su ih prevarile
silnice, optužuju život, optužuju
okolnosti, optužuju druge dok su
zaista ONI
savršeno neprobavljivi, pokorno
neizvorni, kukavički i tihi; utonuli
u samosažaljenju, ne učinivši
ništa dobro, oni još osjećaju
da su prevareni, pužući Zemljom
sa svojim pritužbama, svojim
mržnjama –
mrtvih očiju usred nigdine, ti
milioni ljudskih grešaka, idući
iz dana u dan i iz noći u
noć kroz svoje jalovo površno
djelovanje,
povrjeđuje samu Zemlju, povrjeđuje
sve, to traćenje
užas cijele te
uzaludnosti.

Mase

Čarls Bukovski

Beda

Thomas Barbey

čovek koga nikad nisi video onaj je
koji te održava,
onaj koji će možda doći
jednog dana.

on nije napolju na ulicama niti
u zgradama niti na
stadionima
ili ako je tamo
mora da sam ga promašio.

on nije neki od naših predsednika
guvernera ili glumaca.

pitam se ima li ga negde.

hodam ulicama
pored radnji i bolnica
bioskopa i barova
i pitam se ima li ga tamo.

tražim već skoro pola stoleća
i nikako da ga vidim.

živog čoveka, istinski živog,
kad recimo spusti ruke
pošto je pripalio cigaretu

i vidiš mu oči
kao oči tigra koje zure nekud
u vetar.

ali kad se ruke spuste
uvek su to neke
druge oči
večito večito
druge.

i uskoro će biti prekasno za mene
i proživeću život
s dragstorima, mačkama, čaršavima,
pljuvačkom, novinama, ženama, vratima i
drugim asortimanom,
ali nigde
živog čoveka.

Beda

Čarls Bukovski

Osećam da neko u meni zna čemu sve to vodi

Lars Raun

...osećam da neko u meni zna čemu sve to vodi. Zna da će mi i ovo biti oduzeto, da ovaj pehar mora da se isprazni i da se ponovo do vrha napuni, do mučnine; da ova najskrivenija žudnja mora da se utoli i da umre, da ću iz ovog davno priželjkivanog raja uskoro morati da odem, svestan da je i on bio samo obična krčma iz koje ću pobeći trom i bez sećanja.

Poslednji dani Čarlsa Bukovskog

Čarls Bukovski

Nasmejano srce

Léon Spilliaert

Tvoj život je tvoj život.
Ne daj da utone
u bolesnu vlagu pokornosti.
Budi na oprezu
uvek postoje izlazi.
...Negde ima svetla.
Možda nema mnogo svetla,
ali bolje i to nego mrak.
Budi na oprezu.
Bogovi će ti ponuditi šanse.
Spoznaj ih, ostvari ih.
Ne možeš da pobediš smrt,
ali možeš pobediti smrt u životu,
ponekad.
I što česće to činiš
biće više svetla.
Tvoj život je tvoj život.
Znaj to dok ga imaš.
Ti si čudo.
Bogovi čekaju da uživaju
u tebi.

Nasmejano srce

Čarls Bukovski

Budi Klovn Tame

Codrin Lupei

Danas dobio korekture nove knjige. Poezija. Martin kaže da izlazi na oko 350 stranica. Mislim da se pesme drže. Stoje. Ja sam stari voz koji purnja prugom. Trebalo mi je dva-tri sata da ih pročitam. Izvežban sam u tome. Redovi slobodno teku i govore ono o čemu želim da govore. Sada sam ja taj koji vrši glavni uticaj na samoga sebe.

U životu nas iskidaju svakojake klopke u koje bivamo ulovljeni. Niko ih ne može izbeći. Neki  čak žive u njima. Poenta je da shvatiš kako je to klopka. Ako si u nekoj od njih a to ne shvataš, onda si gotov. Verujem da sam prepoznao mnoge od svojih klopki i pisao sam o njima. Naravno, ne pišem samo o klopkama. Postoje i druge stvari. Ipak, neko bi mogao da kaže kako je život klopka. Pisanje može da bude klopka. Neki pisci skloni su da pišu ono što se dopalo njihovim čitaocima u prošlosti. Tada su gotovi. Kreativni vek većine pisaca je veoma kratak. Oni slušaju pohvale javnosti i veruju im. Postoji samo jedan konačni sudija, a to je pisac. Kada ga zavedu kritičari, izdavači, čitaoci, onda je gotov. I, naravno, kad ga zavedu slava i novac, možeš da ga pustiš s govnima niz reku. 

Svaka nova rečenica je početak i nema ništa sa rečenicama koje joj prethode. Stalno počinjemo iznova. I, naravno, sve to nije ni izdaleka toliko sveto. Na ovom svetu mnogo je lakše živeti bez pisanja nego bez vodovodnih instalacija. A neka mesta na svetu imaju vrlo malo i jednog i drugog. Naravno, ja bih radije živeo bez vodovodnih instalacija, ali ja sam bolestan. 

Ništa ne može sprečiti čoveka da piše osim ako on spreči samog sebe. Ako čovek istinski želi da piše, to će i učiniti. Odbacivanje i pljuvanje samo će ga ojačati. I što se duže suzdržava postaje sve snažniji, kao kad masa vode navali na branu. Kod pisanja nema gubitka; dok spavaš, učiniće da ti se smeju prsti na nogama; učiniće da se krećeš kao tigar; zapaliće ti vatru u oku i suočiće te licem u lice sa Smrću. Umrećeš kao borac, bićeš slavljen u paklu. Sreća pisane reči. Idi za njom, pošalji je. Budi Klovn Tame. Čudno je, čudno. Još jedna nova rečenica... 

Poslednji dani Čarlsa Bukovskog
Čarls Bukovski

86-a

najmučniji posao je

truditi se da živiš
pod posvećenim barjakom.
sličnost namera
sa ostalim ljudima
odvaja budalu
od istraživača.

to se lepo vidi u
svakom baru, bilijar-sali,
na fakultetu, hipodromu,
ili u zatvoru.

ljudi beže od kiše
ali sede
u kadama punim vode.

prilično je gadno znati da
milioni ljudi strepe od
atomske bombe
mada su odavno
mrtvi.

i pored toga
trude se da pribave
žene
novac
smisao.

a najzad će se Veliki barmen nagnuti
beo, istinit, jak i mističan
da ti kaže
bilo je dosta
baš kad ti se čini
da tek počinješ.

86-a

Čarls Bukovski

Dinosaurska, mi

rođeni kakvi jesmo

tu gde smo
dok se lica od krede smeškaju
dok se liftovi kvare
dok se politički pejzaži rastaču
dok potrčko iz samoposluge nosi diplomu visoke škole
dok naftonosne ribe bljuju svoj naftonosni plen
dok maska prekriva sunce

mi se
rađamo kakvi jesmo
tu gde smo
sred ovih brižljivo suludih ratova
sred prizora slomljenih fabričkih prozora praznine
sred barova u kojima ljudi više ne ragovaraju jedni s drugima
sred uličnih tuča koje se završavaju raspucavanjem i noževima

rođeni tu gde smo
sred bolnica koje su toliko skupe da je jeftinije umreti
sred advokata koji naplaćuju toliko da je jeftinije da kažeš da si kriv
sred zemlje čiji su zatvori puni a ludnice zatvorene
sred mesta u kome mase uzdižu budale u bogate heroje

rođeni tu gde smo
hodamo i živimo u tome
umiremo zbog toga
omutaveli zbog toga
uškopljeni
izopačeni
razbaštinjeni
zbog toga
nasamareni time
iskorišćeni time
sluđeni i zgađeni time
ražešćeni
raščovečeni
time

srce je prepalvilo crnilo
prsti se mašaju grla
pištolja
noža
bombe
prsti se pružaju ka bogu koji ne odgovara

prsti se mašaju flaše
pilule
praška

rađamo se sred ovog čemernog mrtvila
rađamo se sred vlade koja 60 goidna ne izlazi iz dugova
i koja uskoro neće biti u stanju da ispati čak ni kamate na taj dug

i banke će poceti da gore
novac će biti beskoristan
otvoreno i nekaznjeno ubistvo će zavladati ulicama
zavladaće oružje i tumarajuća banda

zemlja će biti beskorisna
hrane će biti sve manje i manje
nuklearnu energiju će preuzeti mnoštvo
eksplozije će neprestano potresati zemlju
ozračeni roboteci ce se prikradati jedan drugima
bogati i odabrani ce posmatrati sa svemirskih platformi

danteov pakao će izgledati kao dečje igralište

sunce se neće videti i stalno će biti noć
drveće će umreti
svo rastinje će umreti
ozračeni ljudi ješće meso ozračenih ljudi
more ce biti zatrovano
jezera i reke će iščeznuti
kiša će biti novo zlato

sagnjilela tela ljudi i životinja će širiti zadah nošen mračnim vetrom
poslednju nekolicinu preživelih će spopasti nove i užasne bolesti
a svemirske platforme će biti uništene trenjem
presahlim zalihama
prirodna posledica sveopšteg rasapa

i najdivnija tišina nikada ranije čuta
izrodiće se odatle

sunce još uvek skriveno tamo negde
čekaće na sledeće poglavlje

Dinosaurska, mi
Charles Bukowski

Znači, ti bi da budeš pisac?

Marc Chagall

Ako ne navire iz tebe

bez obzira na sve…
i ne pokušavaj.
Ako se ne pojavi iz čista mira
iz tvoga srca, tvog uma, tvojih usta
iz tvog stomaka…
i ne pokušavaj.
Ako moraš da sjediš satima
buljeći u monitor
ili pogrbljen nad
pisaćom mašinom,
tražeći riječi…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš zbog novca
ili slave…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš samo zato
da bi odveo žene u krevet…
i ne pokušavaj.
Ako moraš samo da sjediš
i pišeš sve to iznova i iznova…
i ne pokušavaj.
Ako ti je teško pri samoj pomisli da to moraš raditi…
i ne pokušavaj.
Ako pokušavaš da pišeš kao neko
drugi…
zaboravi.
Ako moraš čekati da izbije iz
tebe,
onda čekaj strpljivo.
A ako nikada ne izbije,
nadi nešto drugo da radiš.
Ako moraš prvo da to pročitaš svojoj ženi,
djevojci,
svojim roditeljima
ili bilo kome drugom…
nisi spreman.
Ne budi kao većina drugih pisaca,
ne budi kao hiljade drugih
koji sebe zovu piscima.
Nemoj biti tup i dosadan
i pretenciozan,
nemoj biti izlizan egoizmom.
Sve biblioteke ovog svijeta
zijevaju od dosade
nad takvima kao što si ti.
Ne dozvoli im to.
Budi svoj.
Ako ne izlijeće iz tvoje duše
kao raketa,
ili ako te tvoja tišina
ne dovodi do ludila,
samoubistva ili ubistva…
i ne pokušavaj.
Ako te to sunce unutar tebe
ne prži do bola…
i ne pokušavaj.
Ali zato kad dode vrijeme
i kad dode “tvoj red”,
TO će se desiti samo od sebe
i nastaviće tako da se dešava
sve dok ne umreš TI
ili dok ne umre TO u tebi.


Znači, ti bi da budeš pisac?

Čarls Bukovski

Znači sada

reči su došle i otišle

Tamás Ambrits

ja sedim bolestan.
telefon zvoni, mačke spavaju.
Linda usisiva.
ja čekam na život,
čekam na smrt.

voleo bih da mogu izjaviti nešto hrabro.
to je prljavi trik,
ali stablo napolju to ne zna:
posmatram ga kako se njiše na vetru
obasjano poslepodnevnim suncem.

nemam više ništa reći.
sad samo čekam.
svako se s time suočava sam.

oh, nekad sam bio mlad,
oh, nekad sam bio neverovatno
mlad!

________________


the words have come and gone,
I sit ill.
the phone rings, the cats sleep.
Linda vacuums.
I am waiting to live,
waiting to die.
I wish I could ring in some bravery.
it's a lousy fix
but the tree outside doesn't know:
I watch it moving with the wind
in the late afternoon sun.
there's nothing to declare here,
just a waiting.
each faces it alone.
Oh, I was once young,
Oh, I was once unbelievably
young!


Poslednje reči koje je Bukovski zabeležio na svom kompjuteru, jedva nekih desetak dana pre smrti, i pre poslednjeg odlaska u bolnicu gde je i umro.


Znači sada / So now
Charles Bukowski

Prijateljski savet mnogim mladim ljudima

Gilbert Garcin

Idi na Tibet.

Jaši kamilu.
Čitaj Bibliju.
Oboj cipele u plavo.
Pusti bradu.
Obiđi svet u papirnoj barki.
Pretplati se na Saturday Evening Post.
Žvaći samo levom stranom vilice.
Oženi se jednonogom ženom i brij se pravim brijačem.
Ureži svoje ime na njenu ruku.

Peri zube benzinom.
Spavaj ceo dan a noću se veri po drveću.
Budi monah i pij rakiju i pivo.
Drži glavu pod vodom i sviraj violinu.
Igraj trbušnjak pod ružičastim svećama.
Ubij svoga psa.
Kandiduj se za gradonačelnika.
Živi u buretu.
Razbij sebi glavu tomahavkom.
Sadi lale na kiši.

Ali nemoj da pišeš poeziju.


Prijateljski savet mnogim mladim ljudima
Čarls Bukovski

Živci

Ineke Kamps

probuditi se ispod čaršava
da se ponovo suočiš sa suncem,
to je ona prava
nevolja.
više volim grad kad se
upale neonska svetla i
striptizete igraju na
šanku
pod nemilosrdnom muzikom.

ispod čaršava
razmišljam.
živci su mi sapeti
istorijom -
najveća briga ljudskog roda
je hrabrost potrebna da se
ponovo suočiš sa suncem.

ljubav počinje pri susretu dva
stranca. ljubav prema svetu je
nemoguća. radije ostajem u krevetu
i spavam.

ošamućen od dana ulica i godina
navlačim čaršav preko glave
okrećem dupe zidu.
mrzim jutra više od
svakog čoveka.

Živci
Čarls Bukovski

Neki ljudi

Jamie Baldridge

neki ljudi nikad ne polude

ja ponekad ležim iza kauča
po tri-četiri dana
oni me nalaze tamo.
to je Heruv, kažu i
toče vino u moje grlo
trljaju moje grudi
škrope me uljima.

a onda, dižem se rikom,
s tiradom gneva -
kunem njih i ceo svet
dok ih gonim preko
travnjaka.
mnogo mi je bolje,
sedam za tost i jaja,
mumlam neku pesmicu
odjednom dražestan kao
ružičasti
uhranjeni kit.

neki ljudi nikad ne polude
kakve zaista užasne živote
oni vode.


Neki ljudi
Čarls Bukovski

Za Džejn

225 dana pod travom
i znaš više od mene.
odavno su ti uzeli svu krv
suva si pritka u korpi.
tako li to biva?
u ovoj sobi
sati ljubavi
još bacaju senke.

Kada si otišla
uzela si gotovo sve.
Klečim u noćima
pred tigrovima
koji me ne puštaju.

to što si bila
neće se ponoviti.
tigrovi su me našli
i nije me briga.

_________


‎225 days under grass
and you know more than I.
they have long taken your blood,
you are a dry stick in a basket.
is this how it works?
in this room
the hours of love
still make shadows.

when you left
you took almost
everything.
I kneel in the nights
before tigers
that will not let me be.

what you were
will not happen again.
the tigers have found me
and I do not care.


za Džejn / for Jane
Charles Bukowski

Ako hoćete nešto da uradite

Ako hoćete nešto da uradite - idite do kraja. U suprotnom, ni ne počinjite. To bi moglo da znači da ćete izgubiti djevojku, ženu, rođake, poslove, i moguće je - glavu! Moglo bi da znači da nećete jesti dva ili tri, četiri dana... Moglo bi da znači da ćete se smrzavati na klupi u parku. Možda vam donese i zatvor, porugu i ismijavanje, ili izolaciju. Izolacija je dar, sve ostalo je proba vaše izdržljivosti, ili vaše želje da to - stvarno radite! A vi ćete uspjeti. Uprkos odbijanju i slabim šansama, i biće bolje od bilo čega što možete da zamislite. Ako ćete da pokušavate - zato idite do kraja! Nema sličnog osećanja, bićete sami sa bogovima, a noći će bukteti u plamenu. Jahaćete život sve do savršenog smjeha. I to je jedina borba vrijedna truda!

If you're going to try, go all the way. Otherwise, don't even start. This could mean losing girlfriends, wives, relatives and maybe even your mind. It could mean not eating for three or four days. It could mean freezing on a park bench. It could mean jail. It could mean derision. It could mean mockery--isolation. Isolation is the gift. All the others are a test of your endurance, of how much you really want to do it. And, you'll do it, despite rejection and the worst odds. And it will be better than anything else you can imagine. If you're going to try, go all the way. There is no other feeling like that. You will be alone with the gods, and the nights will flame with fire. You will ride life straight to perfect laughter. It's the only good fight there is.

Faktotum

Charles Bukowski

Usamljen sa svima

Meso pokriva kosti

i tu negde stavljaju um,
možda i dušu,
žene razbijaju vaze o zidove,
muškarci previše piju
i niko ne pronalazi ono jedno
ali nastavlja da traži
gmižući u i sa kreveta.
Meso pokriva kosti
ali meso traži više od mesa.

Uopšte nema šanse,
mi smo zarobljeni
od jedinstvenog usuda.

Niko nikada ne nalazi
ono jedno.

Grad utučenosti je pun
pun đubrišta,
ludnica,
bolnica,
i grobalja.

Ničeg drugog nije pun.


Usamljen sa svima
Čarls Bukovski

Smrt puši moje cigare

Znaš: Ponovo sam ovde

Ineke Kamps

I pijan

I slušam Čajkovskog na radiju.

Isuse, čuo sam ga pre 47 godina

Kada sam bio izgladneli pisac

I sada evo ga

Ponovo

Sada kada sam stekao delimičnu slavu

Kao pisac

I smrt šeta ovom sobom

Gore-dole

Pušeći moje cigare

Cirkajući moje vino

Dok Čajk uporno odrađuje

Svoju Pathetique,

Kakav je to samo put bio

I sva sreća koja me je zadesila bila je

Samo zato što sam kockice bacio

Kako treba:

Ginuo sam za svoju umetnost,

Ginuo sam da se dokopam

5 prokletih minuta, 5 sati

5 dana -

Sve što sam želeo bilo je da izbacim

Reč iz sebe

Slava, novac nisu bili važni:

Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe

A oni su me želeli za štanc-presom,

Fabričkom trakom

Želeli su da budem magacioner u

Robnoj kući.

Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,

Svejedno ću te ščepati

Ma šta bio:

Pisac, taksista, svodnik, kasapin,

Padobranac, ščepaću te.

Važi, srce, kažem joj.

I sada pijemo zajedno

Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva

Po ponoći i

Samo ona zna pravi trenutak

Ali sam je ipak zajebao:

Izvukao sam svojih

5 prokletih minuta

i još mnogo

preko toga.

_____________

You know: I’m drunk once again
here
listening to Tchaikovsky
on the radio.
Jesus, I heard him 47 years
ago
when I was a starving writer
and here he is
again
and now I am a minor success as
a writer
and death is walking
up and down
this room
smoking my cigars
taking hits of my
wine
as Tchaik is working away
at the Pathetique,
it’s been some journey
and any luck I’ve had was
because I rolled the dice
right:
I starved for my art, I starved to
gain 5 god-damned minutes, 5 hours,
5 days-
I just wanted to get the word
down;
fame, money, didn’t matter:
I wanted the word down;
And “they” wanted me to be a stock boy in a
department store.

well, death says, as he walks by,
I’m going to get you anyhow
no matter what you’ve been:
writer, cab driver, pimp, butcher,
sky-diver, I’m going to get
you….

o.k. baby, I tell him.

We drink together now
As one a.m. slides to 2
a.m. and
only he knows the
moment, but I worked a con
on him: I got my
5 god-damned minutes
and much
more.

smrt puši moje cigare / death is smoking my cigars  

Charles Bukowski

Za mašinom

postoje samo

Wolfgang Lettl

dva čoveka
na ovom svetu
s kojima mogu da imam
neki stvaran odnos
jedan je na
samrtnoj postelji
a drugog je, eto,
ostavila žena.

i ja sedim ovde
i kucam
sve to
pijan
dok svako drugi u
okolini
spava osim
dva psa
što laju
na zvuke ovih
tipki.

čudno je, mislim,
da su najbolji koje znam
u nevolji
dok su najgori
zdravi, spokojni i
uspešni;
takođe su izuzetno
tupavi
i smatraju sebe
mojim prijateljima.
kucam i dalje ove
pijane pesme
pušeći suviše
cigareta
ne shvatajući
ništa
i na kraju
ne želeći to.

samo pijem
i lupam po tipkama da
nateram pse neka
odlaju
noć u
jutro.


Za mašinom
Čarls Bukovski

Borodin

kada sledeći put slušate Borodina
setite se da je bio samo hemičar
koji je pisao muziku da se opusti;
kuća mu je uvek bila prepuna ljudi -
studenti, umetnici, pijanci, skitnice,
i nikada nije znao da kaže ne.

kada sledeći put slušate Borodina
setite se da je njegova žena koristila
njegove kompozicije
da njima obloži kutije za mačke
ili da pokrije tegle s kiselim mlekom;
patila je od astme i nesanice
i hranila ga rovitim jajima
a kada bi tražio da pokrije glavu
da bi prigušio zvuke u kući
davala mu je samo čaršav;
osim toga, obično je neko bio
u njegovom krevetu
(spavali su odvojeno kada su uopšte
spavali)
i pošto su sve stolice
obično bile zauzete
često je spavao na stepeništu
umotan u stari šal;
govorila mu je kada da podseče nokte,
da ne peva ili zviždi
niti da stavlja previše limuna u čaj
ili ga cedi kašikom;
Simfonija broj 2 u B minor
Princ Igor
Na stepama Srednje Azije
spavao je samo ako stavi
tamnu tkaninu preko očiju;
1887. došao je na bal
na Medicinskoj Akademiji
odeven u šaljivu narodnu nošnju
izgledao je izuzetno veselo
i kada je pao na pod
mislili su da izigrava klovna.
kada sledeći put slušate Borodina,
setite se...


Borodin
Čarls Bukovski

Put

Gilbert Garcin

usmrćeni u sporednim ulicama sveta
promrzli pod zastavama
taoci svojih žena

odgajani u mraku za mrak

rigamo u zapušene šolje
u bednim sobama
punim bubašvaba i miševa

nije čudo što retko pevamo
danju ili u podne ili noću

besmisleni ratovi
besmislene godine
besmislene ljubavi

i pitaju nas:
zašto pijete toliko?

eto, izgleda da su dani
stvoreni da budu straćeni
godine i ljubavi stvorene su
da budu straćene

ne možemo da plačemo,
i to pomaže smejanju -
to je kao izbacivanje
snova, ideala,
otrova

ne tražite od nas da pevamo,
smejanje je naša pesma
jer sve je samo užasna šala.
Isus bolje da se smejao na krstu,
to bi okamenilo njegove ubice.

sada ima više ubica nego ikad
i ja pišem pesme za njih.


Put
Čarls Bukovski

Lepotani

svet pun sinova uspešnih ljudi na biciklima

Stanko Abadžić

duž Holivudske rivijere
u 3 i 11 jednog
utorka popodne.

to je ono za šta su neke vojske
ginule
to je ono za čim mnoge dame
čeznu:
ti punjeni razlomci
nepostojeće kreature
što pedalaju
ili zastanu da proćaskaju
i dalje sedeći na svojim
biciklima dok im
nežni lahor dodiruje
ravnodušna lica.

ne razumem se mnogo u sve to
osim da su možda vojske pobile
pogrešne ljude
ali obično je tako -
misle da su neprijatelji
oni protiv kojih su nahuškani
a ne oni koji ih
huškaju:
očevi
lepotana.



Lepotani
Čarls Bukovski