Gori, gori

zlokobna prokleta noć, ptice su mlitave
na žici, mačke spavaju na leđima,
noge im štrče u beživotni
vazduh. beskućnici su i dalje
beskućnici dok zvono zvoni u
mojoj glavi, a
na radiju čovek
baca Špansku rapsodiju od Lista
na mene kao uvredu.
onda je to gotovo i rečeno mi je da će
na kraju pustiti nešto od Baha, ako
uspem da ostanem budan.
kao da pomažu, sirene broda sada trube iz
luke.
da nije tako vruće noćas sve bi se to
lepo uklopilo, ali je umesto toga
ludilo u vazduhu.

pismo od tipa iz engleske danas, piše
da sam jedan od malobrojnih ljudi
kojima se divi.
e, pa nije me lično upoznao.

i još nešto: nema više odvažnih života,
nigde.
jedina preostala odvažna aktivnost je kada
ubijamo.
a ja ne propovedam niti predlažem.
samo jednostavno govorim kako stoje
stvari.

poludim na vrućini, previše pijem, pušim
opuške starih cigara, teglim levo uvo, češem
ruke, mislim o pupkovima, nadgrobnim
pločama, kaktusima, oprugama u satu, itd.

i evo najzad Baha, a ja sam još budan.
treba mi drugi razlog da ostanem u ovoj sobi
punoj duhova, neki od njih su moji.
moglo je da bude i gore, biće.

noći kao što je ova, zarobljen ovde, sablasna
stvarnost podriguje, opet se čuju
brodske sirene.
godine vise zadavljene.
pržim šaku šibicom.

san leži u neredu, blatnjav.

pometnja i pobožnost caruju.

nemoćne, bolne, pogubne, divne noći
kao što je ova. životi
kao što je ovaj.
suviše toga ima da se kaže, smeje se
smrt dok Bah ulazi
gradeći palate zvuka, ne mogu to da podnesem
i da,
mogu.

gori, gori 

Čarls Bukovski 

Iz zbirke Sifting through the madness for the word, the line, the way (2003).
Čarls Bukovski, Pesme 4. LOM, Beograd (2007). Preveo Flavio Rigonat.

Pomeren

Despair, 1893-4.

Edvard Munch

goreći u paklu

ovo parče mene nigde se ne uklapa
dok drugi ljudi nalaze šta da
urade
sa svojim vremenom
mesta na koja da odu
jedno s drugim
šta da kažu
jedno drugom.

ja
gorim u paklu
negde severno od Meksika.
cveće ne raste ovde.

nisam kao
drugi ljudi
drugi ljudi su kao
drugi ljudi.

svi su oni slični:
prilaze jedni drugima
grupišu se
tiskaju
radosni su i zadovoljni
dok ja
gorim u paklu.

moje srce je hiljadu godina staro.

ja nisam kao
drugi ljudi.
umro bih na njihovim terenima za izlet
ugušen njihovim zastavama
smlavljen njihovim pesmama
nevoljen od njihovih vojnika
proburažen njihovim humorom
usmrćen njihovom pažnjom.

ja nisam kao
drugi ljudi.
ja
gorim u paklu.

paklu
sebe.


pomeren
Čarls Bukovski

Iz zbirke Sifting through the madness for the word, the line, the way (2003).
Čarls Bukovski, Pesme 4. LOM, Beograd (2007). Preveo Flavio Rigonat.

oporavak

Gilbert Garcin, La vie est belle (Life is beautiful), 2006.

svađe sa ženom
klađenje na konje
piće

ponekad sam čak suviše iznuren
da bih se osećao loše

i baš tada
slušanje muzike na radiju
ili čitanje novina
umiruje
teši

klozetska šolja lepo izgleda
kada lepo izgleda
slavine i lavabo
lepo izgledaju

tako se osećam noćas

zvuk aviona nad glavom
greje me
glasovi napolju
nežni su i ljubazni.

sada sam zadovoljan i
ne stidim se.

gledam dim moje cigarete
kako se diže u svetlosti lampe
i svi ljudi kojima sam naudio
sada su mi oprostili
ali znam da ću ponovo
poludeti -
zgađen
mahnit
bolestan.

trebaju mi dobre noći kao što je ova
u tom međuprostoru.
a i vama trebaju.

bez njih
svaki bi most bio
neprelazan.

oporavak

Čarls Bukovski 

Iz zbirke Sifting through the madness for the word, the line, the way (2003).
Čarls Bukovski, Pesme 4. LOM, Beograd (2007). Preveo Flavio Rigonat.

pronađene pesme

© Sarolta Bán

znam da ne trebalo da pišem toliko pesama
ali
to je oblik samozabavljanja za koji sam
(što je jako čudno) plaćen.
živim sam u ovoj velikoj kući sa 2
mačke (bile su 3, jedna je umrla)
i u mojim godinama realno je pretpostaviti da
i ja mogu da umrem
jedne od ovih kasnih noći
nakon pisanja 10 ili 12 pesama
i tu nastupa
komika:
pre nego što legnem uredno stavljam nove
pesme
nasred stola da bi
kada smrad postane nesnosan
i susedi počnu da se žale, ili
kad moja devojka pozove i niko se
ne javi
pesme bile pronađene.

ne mislim da će moja smrt biti tragična ni
značajna
(neću biti ovde)
ali će ih same pesme
obavestiti

(te džangrizave male
kritičare)

da sam bio dobar do kraja
ili možda čak
i bolji.


pronađene pesme
Čarls Bukovski

Iz zbirke Sifting through the madness for the word, the line, the way (2003).

Čarls Bukovski, Pesme 4. LOM, Beograd (2007). Preveo Flavio Rigonat.

Gde sam bio?

The end of a road © Dalibor Talajić

nisam znao otkud sam
došao ni gde sam
pošao.
bio sam izgubljen.
često sam
satima sedeo
u nepoznatim ulazima,
bez misli
bez pokreta
dok nije zahtevano da se pomerim.

ne mislim da sam bio
idiot ili
budala.
mislim da sam
samo bio
nezainteresovan.

nisam mario ako ste nameravali
da me ubijete.
ne bih vas sprečio.

živeo sam za život koji mi
ništa nije
značio.

nalazio sam mesta za sebe.
male iznajmljene sobe. barove. zatvore.
spavanje i ravnodušnost izgledali su
kao jedine
mogućnosti.
sve drugo izgledalo je
besmisleno.

jednom sam sedeo čitave noći i gledao
u reku Misisipi.
ne znam zašto.
reka je proticala i
sećam se samo da je
smrdela.

uvek mi se činilo da sam
u autobusu koji vozi
preko cele zemlje
putujući
nekud.
gledajući kroz prljavi
prozor
ni u
šta.

nisam želeo ni sa kim da
razgovaram niti da mi se
obraćaju.
ljudi su me videli kao
neprilagođeno i
poremećeno
biće.
jeo sam jako malo, ali sam
bio zapanjujuće
jak.
jednom, u fabrici,
krupni mladi radnici
pokušavali su da podignu težak
deo mašine sa
poda.
nisu uspeli.

„ej, Henk, probaj ti!“ smejali
su se.

prišao sam, podigao ga,
spustio,
vratio se
poslu.

stekao sam njihovo poštovanje
iz nekog razloga
ali ga nisam
želeo.

ponekad bih spustio
roletne u sobi
i po nedelju dana
ostajao u krevetu.

bio sam na čudnom putovanju
ali je bilo
bez ikakvog smisla.
nisam imao ideje.
nisam imao plan.
spavao sam.
samo sam spavao
i čekao sam.

nisam bio usamljen.
nisam osećao samosažaljenje.
samo sam bio zarobljen u
životu u kome
nisam mogao da nađem
smisao.

tada sam bio
mladi čovek
star hiljadu godina.

a sada sam stari čovek
koji čeka da se rodi


gde sam bio?
Čarls Bukovski


Iz zbirke Sifting through the madness for the word, the line, the way (2003).
Čarls Bukovski, Pesme 4. LOM, Beograd (2007). Preveo Flavio Rigonat.