Japanka

Mynah Birds (detail), Japan, Momoyama (1573–1615)–Edo (1615–1868) period, early 17th century

o gospode, rekao je, Japanke:
prave žene, one nisu zaboravile -
klanjanje i osmjesi
što isceljuju rane muškaraca;
ali američke žene ubiće te kao da
kidaju abažur,
američke žene ne daju ni pet para
one su izbačene iz koloseka
previše nervozne da bi činile dobro -
večito mrgodne, bolesne utrobe,
razočarane, iznurene;
ali o gospode, Japanke:
čuj za ovu,
došao sam kući i vrata su bila zaključana
i kada sam provalio izvukla je kuhinjski nož
i saterala me pod krevet
i došla je njena sestra
i dva dana su me držale pod krevetom
i kad sam izašao, najzad,
nije pomenula advokate,
samo je rekla: nikada više nećeš varati -
i nisam; ali umrla je na mojim rukama
i umirući rekla: sad možeš da me varaš -
i jesam,
ali znaš već, gore sam se osjećao
nego dok je bila živa;
nije više bilo glasa, nije bilo noža,
ničega sem malih japanskih slika na zidu -
svi ti sićušni ljudi koji sede kraj crvenih reka
sa ćelenim pticama što lete
i onda sam ih poskidao i stavio ih licem
nadole u komodu s mojim košuljama
i tada sam prvi put shvatio
da je mrtva, i ako sam je ja sahranio;
i jednog dana sve ću da ih izvadim,
sve te male žućkaste ljude
koji srećno sjede pored svojih mostova
koliba i planina -
ali ne baš sada,
neću još.

Japanka

Čarls Bukovski 

Iz knjige Pesme 1955-1984, LOM, Beograd, 1999. (str. 40)

Preveo Flavio Rigonat 

Prilog pripremio: Igor Šćekić 

Jednoj koju sam poznavao

Clare Strand, 2002

od svih gvozdenih kreveta u raju

tvoj je bio najsvirepiji
a ja sam bio dim u tvom ogledalu
i žadom si šatirala kosu,
ali bila si žena, a ja
dečak, ali dečak dovoljan za vino i
tebe

sada sam odrastao
dovoljno muško za sve,
a ti si,
ti si
stara

nisi više tako svirepa

sada je tvoj gvozdeni krevet
prazan.

Jednoj koju sam poznavao 

Čarls Bukovski 

Iz knjige Pesme 1955-1984, LOM, Beograd, 1999. (str. 20)

Preveo Flavio Rigonat 

Prilog pripremio: Igor Šćekić