Smešno, zar ne?

© Dalibor Talajić

kad smo bili deca
potrbuške
ležeći na travi

često smo pričali
o tome
kako bismo
želeli da umremo

i svi bismo se
uvek složili u
istoj stvari:

svi smo
želeli da umremo
jebući

(bez obzira što
niko od nas
nije do tada
jebao nešto)

a sada
kad
teško da smo više
deca

više mislimo
o tome
kako da
ne umremo

i
bez obzira
što smo
spremni

mnogi od
nas
više bi
voleli
da to učine
sami

ispod
čaršafa

sada
kad su

mnogi od
nas

sjebali
svoje živote.


smešno, zar ne?

Čarls Bukovski

(You Get So Alone at Times That It Just Makes Sense, 1986)