Teško se diše

© Robert & Shana ParkeHarrison

sitna 

obeshrabrujuća zbivanja

stalno se smenjuju:

slučajne 

glupe

nezgode

loše sreće - 

zamorni zadaci 

koji su deo 

naše rutine

i raznorazne druge 

uvek obnavljajuće

nevolje - 

svi ti 

neizbežni 

mali porazi 

i tuge 

neprestano se 

trljaju i guraju o

trenutke

dane 

godine 

sve dok čovek 

gotovo 

poželi 

gotovo 

moli 

za širu

smisleniju

sudbinu.

ja skoro da 

razumem

zašto 

ljudi

skaču 

sa

mostova.

ja čak

delimično

razumem one

ljude koji

uzmu oružje i

ubijaju svoje 

prijatelje i nevine

strance

ne saosećam

mnogo s njima

i prezirem 

njihovo bezobzirno ponašanje

ali mogu da 

shvatim

osnovnu

neospornu

istrajnu 

snagu 

njihove

patnje.

užasni nasilni
neuspeh
svakoga
od nas
da živi kako treba

govori mi da smo
svi podjednako
krivi
za svaki ljudski
zločin.

nema
nevinih.

i ako nema 

pakla, 

oni koji hladno

osuđuju te 

nesrećnike

stvoriće 

ga 

za sve

nas.

Čarls Bukovski, Teško se diše

preveo Flavio Rigonat

Ne onaj koji je ovde živeo

© Robert and Shana ParkeHarrison

već onaj koji je ovde umro; 

i ne kada

već kako;
to nije poznati genije
već onaj koji je umro nepoznat;
to nije
istorija država
već životi ljudi.

bajke su snovi,
nisu laži,
a istina se menja
kao
što se ljudi menjaju
i kad se istina ustali
ljudi
će postati
mrtvi
a
insekti
vatra
poplava
postaće
istina.


ne onaj koji je ovde živeo 
Čarls Bukovski 

The Roominghouse Madrigals: Early Selected Poems (1988)

Iz knjige Pesme I, LOM, Beograd, 2004. (str. 35) 
Preveo Flavio Rigonat

Ne dozvoli

© Robert and Shana ParkeHarrison

ne dozvoli da ti ljudi budu
temelj.
ni mlade devojke
ni stare devojke,
ni mladi ljudi
ni stari ljudi,
ni oni između
niko od njih.
ne dozvoli da ti ljudi budu
temelj.

radije
gradi na pesku
gradi na deponiji
gradi na sengrupima
gradi na grobljima
gradi čak i na vodi,
ali ne gradi na ljudima.

oni su loša opklada
najgora moguća opklada.

gradi negde drugde
bilo gde
samo ne na ljudima
bezglavoj, bezdušnoj
masi
što kvari
stoleća,
dane,
noći,
gradove,
narode,
zemlju
stratosferu,
kvari
sve šanse
ovde,
totalno ih kvari
tada
sada
sutra.

bilo šta,
u poređenju s ljudima
temelj je vredan
traženja.

bilo šta.

Ne dozvoli

Čarls Bukovski

Pertla

Robert & Shana ParkeHarrison

Žena,
izduvana guma,
bolest,
strast,
strahovi koji te čekaju.
Strahovi tako mirni
da možeš da ih proučavaš
kao figure
na šahovskoj tabli.

Nisu velike stvari ono
što šalje ljude
u ludnicu…
Smrt koja ih čeka,
ubistvo, incest, pljačka, požar ili poplava.
NE.
Niz malih tragedija
je ono što ljude odvodi
u ludnicu.

Ne smrt voljenih,
već pertla koja pukne
iz čista mira.

Najveća prijetnja životu
je gomila tih prostih, običnih stvari
koje mogu ubiti brže od raka,
a koje su uvijek prisutne.

Registarske tablice,
porez,
istekla vozačka dozvola
ili otkaz na poslu.

Kad nešto radiš
ili kad ti nešto rade
žohari ili muve,
slomljeni naslonjač u sjedištu auta,
kad nemaš benzina,
kad imaš previše benzina.
Začepljeni sudoper,
pijani gazda,
kad predsjednika nije briga za tebe,
a guverner je lud.

Kad ti je prekidač za svjetlo razvaljen,
a dušek k’o bodljikavo prase,
105 dolara za par auto dijelova,
kad ti telefonski račun raste,
a tržište rada opada,
kad pukne lanac na vodokotliću
a svjetla na autu se ugase
i prednja i unutrašnja i zadnja
i mračnije je nego u paklu,
a duplo skuplje od toga.

Rane i urasli nokti
i ljudi koji insistiraju na tome da ti budu prijatelji.

To uvijek postoji i gore od toga.
česma što curi, Isus i Božić,
buđava salama, devet dana kiše,
avokado za 50 centi
i ljubičasta pašteta.

Da radiš kao konobarica na normu
da prazniš posude u bolničkim krevetima,
ili radiš u autopraonici,
ili kao perač suđa,
da kradeš torbice nemoćnim staricama,
ostavljajući ih da vrište na trotoarima
sa slomljenom rukom u 80-oj godini.

Iznenadna
dva crvena svjetla u retrovizoru
i krv u tvojim gaćama.

Zubobolja i 979 dolara za protezu
i 300 dolara za zlatni zub,
i Kina i Rusija i Amerika
i duga kosa i kratka kosa i bez kose,
i bez brade i bez lica.

Sa svakom puknutom pertlom
na sto puknutih pertli,
jedan čovjek, jedna žena,
jedna stvar
ode u ludnicu.

Zato, pazi dobro
sljedeći put
kad se sagneš da
zavežeš cipele.

Pertla
Čarls Bukovski

mizantrop

Robert and Shana ParkeHarrison

optužen sam kao
takav.
dobro, ja sam atinska ruina,
znate već.
večito radim na ponovnoj
izgradnji, popravljam
se.

ali kad sam sa ljudima
nešto se oduzima
od mene.
većina ljudi teško da je
vesela i retko je
zanimljiva.
slušam njihove žalopojke,
uočavam njihovu
hvalisavost,
njihova neoriginalna
zapažanja.
pretvaraju mi
život u zev.

tražite da ih
prigrlim?
ja ih ne mrzim,
ne želim da ih porazim
ili ubijem.
samo hoću da se
sklonim.

samo kada sam
sam
osećam se
najbolje.
to je moj normalni
put,
kada klizim,
lebdim,
kada bilo kakva
svetlost
ulazi u
mene.

atinska ruina.

stari klošar.

bubašvaba u
katerali.

dobro vino.

duhovni razgovori sa
madam smrt.

san o zlatnim
vetrenjačama.

udisanje
života.

uzvišeno zatočeništvo.

nežni zidovi.

ako ljubav prema tome
umesto prema čovečanstvu
čini od mene
mizantropa
onda to i
jesam

do koske,
rado.

sada

ovde

noćas
sutra
dogodine

sam sa
samoćom

konačno.

mizantrop

Čarls Bukovski